Ispitati ulogu ponavljanja ezofagogastroduodenoskopije i kolonoskopije u dijagnostici GI krvarenja

Ispitati ulogu ponavljanja ezofagogastroduodenoskopije i kolonoskopije u dijagnostici GI krvarenja

Gastrointestinalno (GI) krvarenje je uobičajeno i potencijalno po život opasno stanje koje zahtijeva brzu i točnu dijagnozu. Ezofagogastroduodenoskopija (EGD) i kolonoskopija primarni su dijagnostički modaliteti, ali početne pretrage ponekad ne uspijevaju identificirati izvor krvarenja. U takvim slučajevima ponovljene endoskopske procjene mogu poboljšati stope otkrivanja. Ovaj pregled ispituje ulogu ponovljenog EGD-a i kolonoskopije u dijagnozi GI krvarenja i naglašava stanja u kojima su najkorisniji i izazove povezane s njihovom upotrebom.

Učestalost i uzroci gastrointestinalnog krvarenja

GI krvarenja se klasificiraju u gornja, srednja i donja GI krvarenja na temelju mjesta krvarenja. Akutno krvarenje iz gornjeg dijela probavnog sustava ima učestalost od 84 do 160 slučajeva na 100 000 ljudi godišnje, sa stopom smrtnosti od 10%. Peptički ulkusi, krvarenja iz varikoznih vena i erozije sluznice su među najčešćim uzrocima. Krvarenje u donjem dijelu probavnog sustava, s incidencijom od 20 do 33 slučaja na 100 000 ljudi, obično je uzrokovano divertikularnom bolešću, hemoroidima, malignim tumorima i kolitisom. Dijagnostička točnost EGD-a za krvarenje iz gornjeg GI-a je približno 90-95%, dok kolonoskopija ima dijagnostičku stopu od 48-90% za krvarenje iz donjeg GI-a.

Uloga ponavljanja EGD-a i kolonoskopije

Određena stanja kao što je Dieulafoyeva bolest, povremeno krvarenje i ograničena vizualizacija tijekom početne endoskopije mogu zahtijevati ponovne pretrage. Pokazalo se da ponovljeni EGD poboljšava otkrivanje lezija, osobito u slučajevima kada je početni pregled neuvjerljiv zbog aktivnog krvarenja ili loše vizualizacije. Slično tome, ponovljena kolonoskopija je vrijedna za otkrivanje diferencijalnog krvarenja i procjenu ponovnog krvarenja.

Indikacije za ponavljanje endoskopije

Ponovni EGD i kolonoskopiju treba razmotriti u sljedećim scenarijima:

1. Schlechte Visualisierung während der ersten Endoskopie – Blutgerinnsel, Lebensmittelreste oder unzureichende Darmvorbereitung können Läsionen verdecken.
2. Unvollständige Erstuntersuchung – Wenn das erste Verfahren nicht die volle Visualisierung des GI -Trakts erreicht.
3. Wiederkehrende oder anhaltende Blutungen – Klinischer Hinweise auf eine anhaltende Blutung können auf eine fehlende Läsion hinweisen.
4. Zusätzliche Bildgebung deutet darauf hin, dass eine Blutungsquelle innerhalb der endoskopischen Reichweite aus der Kapselendoskopie oder der CT -Angiographie wiederholte Verfahren leiten kann.

Optimiziranje korisnosti ponovljene endoskopije

Kako bi se smanjila potreba za ponavljanjem postupaka, odgovarajuća priprema crijeva, iskusni endoskopisti i napredni modaliteti snimanja. Zakazivanje endoskopskih pregleda u odgovarajuće vrijeme, osobito unutar 24 sata za visokorizične pacijente, poboljšava dijagnostički učinak. Tehnologije u nastajanju, poput kolonoskopije potpomognute vodenim mlazom i endoskopije s poklopcem, poboljšavaju vizualizaciju i stope otkrivanja lezija.

Zaključci

Ponovni EGD i kolonoskopija igraju ključnu ulogu u dijagnosticiranju GI krvarenja kada početne pretrage ne identificiraju izvor krvarenja. Iako rutinski ponavljani postupci nisu uvijek potrebni, pažljiv odabir pacijenata na temelju kliničkih čimbenika može poboljšati dijagnostičku točnost i poboljšati ishode pacijenata. Potrebna su daljnja istraživanja kako bi se uspostavile standardizirane smjernice za ponavljanje endoskopije u zbrinjavanju GI krvarenja.

Izvori: